Kada želimo da kupimo energetski efikasniji frižider, veš mašinu ili televizor od čega prvo treba da krenemo? Od brenda, oznaka, cena ili karakteristika uređaja? Da li potrošači znaju šta je značaj energetski efikasnih proizvoda, kako se čitaju energetske nalepnice i kolika je ušteda na računima ako koriste ovakve proizvode? Ovo su teme aktuelne kampanje “Okreni na zeleno”, koju podržava Evropska unija u okviru projekta “EU za energetsko označavanje i eko-dizajn”.
Izbor energetski efikasnih proizvoda treba da počne od čitanja
oznaka, jer upravo tu se može videti koliko su usaglašene potrebe kupaca sa
proizvodima na tržištu. „Kada kupujete novi uređaj za kuću, obratite pažnju na
njegovu energetsku oznaku, jer vam ona govori koliko energije taj uređaj
koristi u odnosu na slične uređaje. Oznake nam pomažu da pronađemo uređaje koji
troše najmanju količinu energije. Trebalo bi uzeti u obzir i veličinu aparata
koji vam je potreban“, savetuje dr Bernard Gindro, vođa tima projekta “EU za
energetsko označavanje i eko-dizajn”.
Kupovinom energetski efikasnijeg uređaja štedi se novac i
čuva životna sredina, jer je potrošnja resursa direktno povezana s uticajima
uređaja na okolinu. „Zakonski propis o eko-dizajnu funkcioniše tako što
postavlja minimalne zahteve energetske efikasnosti i zaštite životne sredine za
kućne i industrijske proizvode. Energetske oznake EU pružaju informacije
potrošačima o potrošnji energije proizvoda i ekološkom učinku i pomažu im da
donesu bolje odluke“, dodao je Gindro.
Ipak, kako odabrati energetski najefikasniji model za potrošnju? Gindro navodi da je danas, taj zadatak prilično lak, jer svi uređaji moraju imati energetsku oznaku EU. „Ova oznaka označava potrošnju energije uređaja i olakšava upoređivanje modela više nego ikada ranije. Frižideri i zamrzivači ocenjeni su od klase A do klase G, pri čemu je A najefikasniji, a G najmanje efikasan na tržištu“ objašnjava Gindro.
Dr Mirko Đapić, ekspert za ocenjivanje usaglašenosti proizvoda, ilustruje ovo primerom iz svakodnevnog života. „Ako kupite mašinu za pranje veša energetske klase G onda treba da znate da ta mašina troši preko dva puta više električne energije nego da ste kupili mašinu klase A. Kod nekih proizvoda kao što su televizori i monitori, taj odnos ide i preko četiri puta“, naglasio je Đapić.
A šta ako je cena energetski efikasnijeg uređaja, obeležena
zelenom i slovom A na etiketi, viša od cene uređaja obeleženog crvenom i slovom
G, odnosno proizvoda energetski manje efikasnog? Ušteda je opet, u pametnoj
kupovini na duže staze. Đapić navodi da cena uređaja ne sme da bude jedini,
niti odlučujući faktor pri kupovini. „Ako hoćete da uštedite novac i kućni
budžet treba da znate da jeftiniji uređaji, obično troše više energije ili vode
i stvaraju veću buku tokom upotrebe i na kraju veka, ukupna cena koju potrošač
plati može višestruko premašiti cenu uređaja koji je energetski efikasniji, a
čija kupovna cena je nešto veća“, objašnjava Đapić.
Dakle, potrošači koji koriste energetski efikasnije proizvode, početni trošak nadoknađuju kroz niže račune za energiju. Mašine za pranje veša, frižideri i aparati za kuvanje nose energetske oznake i dizajnirani su da ispune minimalne standarde energetske efikasnosti. Rezultat ovih oznaka i standarda znače i ogromnu uštedu energije. „Za potrošače Evropske unije, gde se primenjuje zakon o eko-dizajnu i energetskom označavanju, to znači uštedu od 465 evra godišnje na računima za energiju u domaćinstvu. Pošto frižideri i zamrzivači moraju da budu uključeni 24 sata dnevno, 365 dana u godini, oni su veliki potrošači u kući. U stvari, istraživanja pokazuju da su oni odgovorni za otprilike 7 odsto prosečnog računa za energiju. Zato ima smisla pogledati energetske akreditive vašeg trenutnog modela“, savetuje dr Bernar Gindro i dodaje: „Činjenica da savremeni frižider koristi između 40 i 60 odsto manje električne energije od modela koji su prodati pre 2000, znači da biste zamenom starog modela mogli ostvariti značajne uštede.“
U Srbiji je električna energija trenutno oko četiri puta jeftinija nego u zemljama EU, ali pošto ne postoji ovakva analiza kao za zemljama EU, ne možemo reći koliko tačno bi domaćinstva mogla da uštede na godišnjem nivou. U svakom slučaju, ušteda bi bila značajna.
Pored toga, na kućnom budžetu može se uštedeti i ako se pravilno i efikasno koristi uređaj, odnosno kako to propisuje proizvođač. Zbog toga je podizanje svesti o energetskoj efikasnosti proizvoda važno za potrošače koliko i za prodavce i državu. „Država je kroz propise nametnula obavezu proizvođačima da postavi jasne i vidljive oznake na proizvodima kako bi potrošači napravili bolji izbor prilikom kupovine“, objašnjava Đapić.
To znači, da svi proizvodi obuhvaćeni relevantnim propisima u EU, treba da imaju istaknute i razumljive energetske oznake, jer je upravo, njihova svrha da pomognu potrošačima da donesu bolju odluku o kupovini. Politika energetskog obeležavanja ne može biti efikasna ako oznake nisu prikazane ili ako su etikete pogrešne. Pogrešne nalepnice mogu navesti potrošače da kupuju proizvode koji troše više energije ili imaju niže mogućnosti od navedenih. Kada prodavnice ne prikazuju na odgovarajući način energetske oznake, potrošačima je teže da donesu odluku i tada treba da zatraže energetske nalepnice i, ako je potrebno i tehničku dokumentaciju, pre nego što se odluče za kupovinu.
Kampanju „Okreni na zeleno“ podržali su mnogobrojne poznate
ličnosti, između ostalih glumci i influenseri: Peđa Damnjanović, Slobodan
Stefanović, Jeka Marić, Nina Novaković, Dušica Stamenković i Milan Vučićević.
O samoj kampanji i novim propisima Milan Vučićević kaže da je ovo za nas dobra vest, jer su uređaji koji se plasiraju u Srbiji sertifkovani na isti način kao i uređaji u EU. „To i jeste cilj ovih novih oznaka, jedna svojevrsna kontrola kvaliteta, gde je jedan frižider u Nemačkoj u klasi A, iste energetske efikasnosti kao i frižider na tržištu Srbije“, izjavio je Vučićević.
Evropska unija je veći donator od svih ostalih međunarodnih
donatora zajedno. EU je u protekle dve decenije uložila više od 830 miliona
evra u sektor energetike. Samo u 2022. podrška EU energetskom sektoru Srbije
procenjena je na 100 miliona evra. Diversifikacija izvora energije, sigurnost snabdevanja,
energetska efikasnost i dekarbonizacija privrede, u skladu sa Pariskim
sporazumom, su glavni ciljevi podrške EU. Podrška Evropske unije realizuje se u saradnji sa Vladom
Srbije. EU će nastaviti da podržava Srbiju u usklađivanju sa pravnim tekovinama
EU i stvaranju struktura koje će omogućiti dalja ulaganja u dekarbonizaciju
energetskog sektora.